Ja sam Biserka Stojković, od majke Slavice. Moja majka je takođe bila u hraniteljskoj porodici, nju je neki stariji čovek silovao kada je imala deset godina. Međutim, ona je posle toga pronašla momka, zatrudnela je i ja sam se rodila. Vukla me je po napuštenim prostorijma bez krova, ali ja ne osuđujem nju. Nakon mog rođenja, ona dobija tuberkulozu i razdvajaju nas. Nju su lečili na jednoj strani, a mene su odmah iz porodilišta dali Zvečanskoj.
Ne znam kako sam posle dospela ponovo do nje, ali ona više nije imala izbora i bacila me je u reku sa mosta. Spasio me je neki takstista i predao me ponovo majci u ruke. Njoj niko nije hteo da pomogne u Centru za socijalni rad. Zato me je ostavljala kod majke jedne drugarice, sa kojom je išla zajedno da peva, jer je moja majka bila pevačica. U toj kući je živelo mnogo ljudi, imala je samo dva odeljenja, nije bilo struje, spavala sam u koritu pored šporeta i trpela nasilje. Ako mi neki komšija da parče mesa, oni bi mi to oteli i dali tvrd hleb. Ta žena, koja me je za novac čuvala, mi je čak satarom odsekla i deo nosa. Sećam se, kada sam već mogla da sedim sama, sipali bi vrelu vodu u nošu i morala sam na njoj da sedim kada vršim nuždu. Imala sam mnogo plikova po zadnjici kao dete.
Hraniteljska porodica
Nakon toga sam prebačena kod neke bake na čuvanje, takođe na Ubu. Tu sam se malo zadržala, ona je bila starija žena. Opet sam nekako završila u Zvečanskoj, sećam se nekih crteža na prozorima. Jednom prilikom mi je prišla radnica iz Zvečanske i pitala da li želim da mi jedna teta bude mama, takođe je bila romske nacionalnosti. Ja sam toj ženi odmah prišla u zagrljaj i ona me je bez ikakve papirologije, bez ičega, povela svojoj kući. Kada bi je komšije pitali čije sam dete, govorila je da sam njeno. Ona je bila korektna prema meni, ali kuća je takođe bila bez struje i sa njeno petoro dece.
Nasilni „brat“
Jedan od njenih sinova je počeo da vrši nasilje nada mnom, ali ja nikada nisam znala za brata i sestru i oni su bili moja porodica. Kada sam došla kod njih, nisam znala uopšte na srpskom da govorim i ništa me nisu razumeli. Jednom prilikom sam tražila nož, na romskom čuri (čhuri), i tako su me prozvali Čurija i podrugivali mi se kad god bi hraniteljica otišla da radi. Dok ona nije bila tu, stvarala se ljubomora, govorili su da nas ona odvaja i da treba da me vrati nazad u dom. Onda počinje njen sin nekim lancem da me bije, kako me udari, tako se obmota taj lanac oko mene. Jednom smo otišli da se igramo pored kuće, gde je bila velika kopriva, na koju me je namerno gurnuo. Bila sam sva u plikovima. Hraniteljici nisam smela to da ispričam, a i kada bi neku povredu primetila, oni bi izmišljali priče i govorili kako sam sama pala i povredila se. Takođe su znali da ne volim da jedem jaje kada nije dobro zapečeno. Najstariji sin hraniteljice me je često terao da gutam takva jaja da bih povraćala, a onda bi me tukao što povraćam.
Srce vuče
Jednog dana su se pojavile dve žene, a jedna se predstavila kao moja majka. Ja sam bila srećna da imam dve majke, radovala sam se. Ona je donela neku torbu punu slatkiša, oni su sve to razgrabili. To je bilo pred polazak u prvi razred. Moja majka se preudala da bi bila blizu mene, ali taj čovek je vršio nasilje nad njom i upravo je najstariji sin moje hraniteljice, koji me je mučio, dao mojoj majci novac da pobegne odatle, jer je htela da me odvede. Moja braća i sestre su vodili računa da ona mene ne kidnapuje, da me prinudno ne odvede, a ja sam htela da idem sa njom. Ne znam, nekako srce vuče… Nema veze šta god da je uradila, ali oni mene nisu hteli da daju zato što su primali novac za mene.
Škola
Ja sam jednom godišnje dobijala, kada treba u školu da pođem, one patike Starke i to mi je bilo za celu godinu. Za užinu nikad nisam imala, jedva sam čekala da se završe časovi, da budu prazne učionice, da u korpama za smeće pronađem malo bureka i očistim od ostataka zarezača što su rezala deca, morala sam da nešto pojedem, tresla sam se od gladi. Koliko puta sam zakasnila na autobus i išla pešaka kući da bih nešto pojela u toj školi. Kada dođem kući, dobila bih batine jer nisam došla na vreme. Onda sam počela i da pušim, uhvatila sam se sa nekim društvom koji su isto Romi, bežali smo sa časova i pušili zajedno. Zato se učitelji nisu starali o meni, ali ne mogu ništa loše da kažem, ja sam kriva, više sam bila oko škole nego u školi.
Udaja
Jako mlada sam pobegla od hraniteljske porodice, udala sam se. Rodila sam prvu ćerku 2006. godine i otišla u bogatu kuću, ali ni bogatstvo nije to-to ako i tamo dobiješ zlostavljanje. Mesec ili dva nakon udaje, oni su svi tamo u Beču, ostala sam trudna i dobila ćerku. Kada je svekrva iz Austrije došla, pitala je gde je snajka. Svekar je rekao na krovu. I stvarno sam bila na krovu, nosila sam malter trudna, pomagala majstorima da završe odžake. Išla sam da sečem kukuruz, na njivu, da napojim stoku. Hvala njima, oni su me naučili sve da radim. Međutim, od njih sam posle četiri meseca pobegla i otišla kod hraniteljicine ćerke. Pobegla sam jer me je muž udario motornom testerom, nije mi davao da pušim, morala sam da nosim dugačku suknju, budila sam se rano, a legala kasno.
Druga majka
Kada se hraniteljica ponovo pojavila kod svoje ćerke, koja nije htela da me primi, rekla je da ne dopušta da se ja očistim i da treba da imam svoje dete. Primila me je ponovo kod sebe i vratila sam se u istu kuću. Kada je moje dete imalo osam meseci, hraniteljicu je udario auto ispred kuće, preminula je i tu počinje moj pakao. Decembar mesec, sneg, nemam drva, imala sam jednu kozu kod komšinice, koja mi je jedino pomagala. Jednom mi je donela drva, taman je počela vatra da gori, taman se zagrejala kuća kada je došao najstariji sin hraniteljice i uzeo mi šporet. On je, takođe, nabedio sve komšije da mi ne daju ni vodu sa bunara. Tako sam uzele dete u ruke, umotala u ćebe, izašla na put i gledala kud ću. Odlučila sam se da krenem do svojih ujaka, ali su mi oni rekli da dam dete u dom, jer nemam dovoljno ni za sebe.
Navodni muž
Odatle sam ponovo pobegla, ali sam usput upoznala neke ljude, koji su navodno hteli da me zbrinu, a zapravo venčaju za čoveka koji je bio na ratištu. Videla sam odmah šta se dešava, putovali smo dvanaest sati i, u toku puta, on je meni i detetu pružio sve. Međutim, kada je ćerka krenula da plače, on je rekao da će je uhvatiti za noge i pokazao rukom kako će joj odstraniti glavu. Gledala sam na sve načine da se izvučem, ne poznajem nikoga, došla sam tu na te planinčine.
Komšija
Kupovali su mleko od komšije, kojem sam se požalila, a on je obećao da će pozvati policiju. Gledala sam na sve načine da zaštitim dete da ga muž ne zakolje. On mene nije tukao, ali hoće dete da mi ubije. Moje dete je sve vreme plakalo. Kada je došla policija, rekli su mu šta će ti to, hajde pusti je. Okrenuli su se i otišli, gde sam ja pomislila da sam nagrabusila. Komšija mi je dao deset maraka da pobegnem, ali nisam znala na koju strana sveta da idem da me taj navodni muž ne uhvati. Sešće u kola, stići će me, ubiće mi dete. Komšija je obećao da će me odvesti do jednog mesta, a ja odatle moram dalje sama. Pešačila sam, hvatala me je noć, tu sam ostajala, dete je bilo u lošem stanju, na ulici sam tražila da mi daju koricu hleba za dete. Posle nekoliko dana pešačenja, stopiranja, vraćam se ponovo kod ujaka. Lagala sam kamiondžije da mi je dete sestričina, da pomisle da sam nevina i da me ne bi silovali.
Gubitak prvog deteta
Kada sam se vratila kod ujaka, nisu hteli ni da me pogledaju, a dete mi je umiralo. Otišla sam u Centar za socijalni rad i rekla bolje da dam dete, nego da umre kod mene. Moje dete je dugo bilo kod jedne žene, kod koje se pojavio moj prvi muž i svekrva iz Austrije. Oni su rekli da će, ako njemu umre dete is drugog braka, koje je bolovalo od leukemije, uzeti moju ćerku. Saglasila sam se sa time, jer bolje je da mi dete bude kod oca nego u hraniteljskoj porodici. Ja nisam imala gde, išla sam od kuće do kuće, svi su gledali da me iskoriste. Na kraju sam im predala svoje dete, ona sada živi u Austriji, ima svoju porodicu i stan, ali nismo više u kontaktu jer me osuđuje što sam rodila još dvoje dece.
Nova porodica
Njihovog oca sam slučajno upoznala, on nije želeo decu. Kada sam ostala trudna sa starijim sinom, on me je vređao, ali sam ga trpela jer nisam imala izbora i mislila sam da će biti bolje. Nakon rođenja sina, isključili su nam struju i tu je krenula beda i sirotinja. Moj svekar se ubio zbog čitave situacije. Konstantno sam od muža trpela nasilje jer je on Srbin, a ja sam Romkinja. Kada sam sa drugim detetom bila u šestom mesecu trudnoće, on me je čak udario nogom u stomak, ali to je bilo konstantno. Nada mnom je trenirao, udarao me je svugde i često sam završavala na podu bez svesti. Njegov otac je stalno govorio da me ne muči, jedini me je štitio. Pokušavala sam više puta da se ubijem, isekla sam sebi vene, spasio me je svekar. Stalno je govorio da idem odatle, nije znao kako da mi pomogne.
Zvečanska
Kada bi mi deca tražila sok, davala sam im šećer i vodu u flašici, nije bilo mleka, jeli su slaninu. Imala sam trideset i šest kilograma kada sam rodila najmlađu ćerku. Sa njenih nepunih pola godine, moj muž je oba deteta predao u Zvečanskoj. Počela sam da radim i čistim zgrade po Beogradu. Konstantno sam išla u Zvečansku i bila u dvorištu dok deca spavaju, a kada su budna, bila sam sa njima. Jednom prilikom sam nazvala supruga da dođe i on da vidi decu, da uvedemo struju i da pokušamo da ih vratimo. On mi je obećao kule i gradove, vratili smo decu, ali opet počinje nasilje. Krenuo je da me vređa i neki veliki sto je bacio na mene, tada sam pokušala po prvi put da isečem sebi vene. Odjednom drugi čovek, toliki je manipulator bio. U jednom trenutku bi me davio, a u drugom smekšao.
Svetlo na kraju tunela?
Bilo nam je jako teško, sređivala sam kod komšinice samo da bih mogla da operem veš kod nje, eventualno da nešto skuvam i odnesem deci. Stavljala sam maramu na glavu da me narod ne prepozna i uzimala sveće sa groblja da donesem deci, da ne budu u mraku. Sakupljala sam ono sa groblja što narod ostavi da donesem deci da nešto pojedu. Oni su toliko bili željni svega… I dan-danas se moj sin boji da će ostati gladan, nema granicu, ostalo mu je to. Sadašnji muž me je spasio svega, zaštitio od prethodnog supruga i izvukao iz depresije.
Izvornu ispovest možete pogledati ovde.